Septembar


УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

        Ирод Антипа, син старог Ирода, убице младенаца Витлејемских по рођењу Господа Исуса Христа, би господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега тражила, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке, Саломија затражи главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна на ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не створи и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју ��одигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

        Света дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Њен отац би из племена Давидова, а мајка из рода Аронова. Тако она по очевој лози би из рода царска, а по мајци би из рода архијерејска (првосвештенички). Тиме предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цар и Првосвештеник. Њени родитељи беху већ остарели, и пошто нису имали деце, беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. У скрушености својој молише се Богу да обрадује старост њихову даровањем једнога чада, као што је некада обрадовао старца Аврама и старицу Сару. И Бог свемогући и свевидећи дарова им кћерку која поста Богомајка, чиме их не озари само радошћу временом, него и вечном. Марија је рођена у Назарету, а после три године би одведена у Јерусалим. Као девојка, вратила се у Назарет где је добила благу вест о рођењу Спаситеља.

КРСТОВДАН

        Овога дана празнју се два догађаја у веи са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног крста на Голготи, и друго – повратак његов из Персије у Јерусалим.

        Обилазећи свету земљу, света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Царица нареди да буде порушен незнабожечки храм, који је на Голготи (месту распећа Господа Исуса Христа) изградио цар Адријан. Нађоше три крста испод порушеног храма тако да царица би у недоумици по питању распознавања Крста Христовог. Пошто је ту пролазила погребна поворка, положише умрлога на пронађене крстове. Христов Крст је даровао васкрсење умрломе. Царица направи сребрени ковчег и у њ постави часни Крст.

        Пошто је освојио Јерусалим, цар Хозрој однесе крст у Персију, одакле га је после 14 година (628 г.) вратио цар Ираклије. Вративши се у Јерусалим, Ираклије пожели да носи часни Крст путем којим га је носио Христос. Но, био је спречаван све док није скинуо царску одору. Крст је положен на Голготи у храму Васкрсења Христовог.