Oktobar


ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостиљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. Дана 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Храм је био пун народа. У позадини храма стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: ''видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет ?'' Одговори Епифаније: ''видим, оче, и ужасавам се!'' Због тога се установи ово празновање , да нас посдсети на тај догађај, као и на стално покровитељство Пресвете Богородице.

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА

Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос), између Силинаврије и Цариграда. Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина. Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Малитски. По смрти родитеља девина Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Под старост јави јој се ангел Божји и рече јој: ''остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу''. Св. Петка послуша глас с неба и врати се у Епивпат. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у Х I столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу.

СВЕТИ АПОСТОЛ и ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

Родом из Антиохије. У младости научио добро грчку филозофију, медицину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би уврштен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. ''Поздравља вас Лука љекар љубазни'', пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4. 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60 године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама.

Живописао икону Пресвете Богородице, - и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

Рођен је 1749. г. у селу Његушу. У младости ступи у монашки чин. Он је 1782.г. постао митрополит и господар Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу. Унутра је радио на томе да измири завађена племена, а споља да очува земљу од разних нападача. Успео је у оба правца. Он се прославио победом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Живео је скромно и према свима је био праведан и снисходљив. Упокојио се у Господу 31. (18) октобра 1830. г. Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Цетњском.