Decembar



ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

        Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени, свети. Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу на службу према ранијем обећању своме. На путу од Назарета до Јерусалима пратише их многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа навидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена оцем и мајком. Беше Дева украшена царском одећом и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божијој. Пред храмом је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече. Узевши је за руку уведе је не само у храм, него у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија ''ван себе био и Богом обузет'' када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Пресвета Дева оста при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када се пак родитељи упокојише, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма, нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Божија воља би да она буде Мајком Спаситеља света.

 

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЧУДОТВОРАЦ

        Николај би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре у Ликији. Дарованог им од Бога, они опет јединца сина посветише Богу. Духовном животу научи се св. Николај код свога стрица, Николаја епископа патарског, и замонаши се у манастиру ''Нови Сион''. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари, прочуо се својим милосрђем, мада он скривао своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу (Мат. 6,3). Пред старост, предао се самоћи и молитви. Господњи глас га позива да пође на подвиг у народ. Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен је у тамницу, где је поучавао људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском Сабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише своје благовољење према Николају. Овај светитељ био је заштитник истине Божије и заштитник правде међу људима. У два маха спасао је невине од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божији. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама, а он им је помагао. Упокојио се 19. (6) децембра 343. године.